Професор Грујо Бјековић био је члан Управног одбора нашег удружења, својим знањем и познанствима трудио се да пружи подршку и допринесе успјешном раду.

Преминуо је 18.02.2026. године

Пријатељи и познаници памтиће професора по огромној љубави, дружењу, педагошким савјетима, подршци и емпатији према свима који су га окруживали. Зато заслужује вјечни помен.

Његова богата биографија оставила је дубок траг на образовном, културном и спортском пољу у историји нашег града, па и шире.

Породици изражавамо саучешће.

Грујо Бјековић рођен је 1943. у Озерковићима, општина Соколац. Средњу економску школу и Факултет физичке културе завршио је у Сарајеву. Постдипломске студије уписао је на Факултету физичке културе у Сарајеву 1991. године, а магистрирао на Факултету физичке културе у Новом Саду. Докторску дисертацију одбранио је на Факултету физичке културе Универзитета у Српском Сарајеву. По завршетку основних студија педагошку дјелатност започео је као професор физичког васпитања у Гимназији на Сокоцу. Запажен као врстан педагог на реализацији програмских садржаја, биран је за директора Средњошколског центра на Сокоцу. Као директор извршио је припајање Средњошколског центра из Хан Пијеска Средњошколском центру у Сокоцу, и на том мјесту остаје два мандата, остваривши значајне резултате у образовно-васпитној дјелатности. За остварене резултате у области образовања, културе и физичке културе, те обављању значајних функција на нивоу Општине и Републике добио је низ признања: Орден рада са сребреним вјенцем Пресједништва СФРЈ, Златну значку МОИ БиХ, Плакету Општине Соколац, признања Регионалног одбора за унапређење образовања, Плакету XIV Зимских олимпијских игара 1984.

Након истека другог мандата у Средњошколском центру Соколац изабран је за предсједника ОКСК Соколац, на коме остаје два мандата, а након тога прелази на рад у Извршно вијеће у Комитет образовања, науке, културе и физичке културе БиХ. Континуитет ових задатака наставља у Министарству образовања, науке и културе Владе Републике Српске од 4. априла 1992. године. Учествује у формирању Министарства образовања, науке и културе у Влади Републике Српске, са сједиштем на Палама. Свој допринос дао је и у измијештању факултета из Сарајева, и даје значајан допринос у стварању и унапређењу рада факултета. У исто вријеме обавља и радне задатке начелника културе и учествовао је у формирању републичких културних институција (Архив Републике Српске, Позориште Републике Српске, Музеј Републике Српске и др.) и савјетника министра за средње образовање. У циљу развоја, унапређења и организовања спорта Републике Српске учествовао у формирању струковних спортских савезе и успоставио систем такмичења Републике Српске, формирања је Друштва педагога физичке културе Републике Српске. У радној групи за ревитализацију Факултета физичке културе 1994. године даје значајан допринос у стварању и унапређењу његове дјелатности.

У 1995. години биран је за асистента на предмету биомеханика. У периоду од 1997. до 2001. године налазио се на радном мјесту помоћника министра за спорт и омладину у Влади Републике Српске. У том периоду учествовао је у доношењу Закона о спорту, дао је велики допринос унапређењу развоја спорта. Добитник је Повеље са златном значком ФСРС, Златне плакете ФСРС, Златне плакете ФС подручја Сарајевско-романијске регије, Златне плакете КСРС, Захвалницу организационог одбора за обињежавање 10-годишњице Зимских олимпијских игара 1984., Захвалницу војске Републике Српске за изузетан допринос у организацији Првог првенства Војске Републике Српске у скијању, Захвалницу Филозофског факултета и студентске организације Пале, Златну плакету Скупштине Општине Соколац 2013. године и био је предсједник ФК „Гласинац“ Соколац, СК „Гласинац“ Соколац, КК „Филозоф“ Пале

Један је од аутора многобројних књига међу којима су „Ратни пут Олге Дедијер“ и „Живот и дјела Јелене Допуђе“.

Из уже научне области предавао је наставне предмете: Корективну гимнастику, Методику физичког васпитања и Биомеханику у својству ванредног професора. Као спољни сарадник радио је око петнаест година и на Филозофском факултету Источно Сарајево. Био је ментор студентима на основном студију, магистеријима и докторатима, предсједник или члан комисија за одбрану дипломских радова, магистерија и доктората. Био је продекан за наставу. У два мандата члан Савјета универзитета, члан Сената универзитета, и члан Управног одбора Универзитета Источно Сарајево. Обављао је дужност Предсједника Управног одбора Клиничког центра Касиндо. Учесник је бројних међународних конгреса, симпозијума и конференција. Рецезент је стручних књига и уџбеника. Добитник је цертификата за успјешно одржана предавања на међународним симпозијумима. Као аутор или коаутор објавио је петнаест књига и уџбеника и око 72 стручна и научна рада. Радио на Факултету од 14.06.2001. за предметe: Биомеханика и Корективна гимнастикау звању ванредног професора. Отишао je у пензију 30. септембра 2012. године.

Бог да му душу прости, подари вјечни мир и покој души његовој!