Другарице и другови,

Даме и господо,

Драги пријатељи,

            Част ми је и задовољство да вас у име Планинарског друштва „Гласинац“ Соколац, и у своје лично име, поздравим, те да вам се захвалим на посјети обиљежавању 80-огодишњице смрти Олге Дедијер и да искажемо да Романија није заборавила своју хероину Олгу.

            Хтио бих да кажем да се уистину радујем што смо смогли снаге за то да данас, на овом мјесту, на Романији, посјетимо гроб и споменик Олге Дедијер Поповић.

            Споменик је подигнут 1945. године као знак захвалности народа романијског краја Олги, која је тешко рањена у току Пете непријатељске офанзиве, познате као Операција „Шварц“. Обруч је кренуо од Бањалуке на сјеверу и Подгорице на југу, с циљем да се партизанске снаге на челу са Врховним штабом униште. У непријатељској офанзиви поред бројних њемачких јединица, учествовали су Италијани, Бугари, усташе, четници.

            У једном бришућем лету њемачке „штуке“ су побацале свој смртоносни терет на Милинкладе. Једна од тих бомби ранила је Јосипа Броза у руку. Недалеко је мртав лежао млади партизан из Титове пратње, и Енглез Стјуарт из енглеске мисије. У истом нападу рањена је и Олга Дедијер. Својим сарадницима, медицинским сестрама Ковиљки Ећимовић удатој Радић, Даринки Обреновић удатој Троха и Миљи Ећимовић удатој Мајкаловић – све из Сокоца – шапатом је рекла да је тешко рањена, да не може више вршити операције (за што је била специјализована као љекар-хирург), ако умре да је сахране на Романији, међу храбрим и слободољубивим људима.

            Олга је по својој посљедњој жељи, сахрањена на Романији. На том мјесту подигнут је споменик на коме је писало само име и презиме и година смрти. Овај споменик је временом, послије 1992. године, запуштен и зарастао у коров, трње и шипражје, али су га чланови Планинарског друштва „Гласинац“ Соколац очистили, исјекли шибље и коров и оградили гроб и споменик. Тиме су омогућили грађанима и ђацима да посјећују и евоцирају успомене на многобројне погинуле партизане и Олгу Дедијер, и поврате углед Романији и афирмацији наше средине. На реализацији овог посла учествовали су људи који су увијек у првим редовима када је ријеч о акцијама соколачких планинара: Велимир Нинковић, Слободан Комленовић, Мирослав Дивчић, Вера Мијатовић, Радојица Стојановић, Жељко и Богдан Комленовић, Митар Комленовић и други. Обнављање слова на споменику урадио је сликар Рајко Ћајић.

            Романија, планина опјевана у многим епским пјесмама, била је дом многим јунацима. Она и данас привлачи страствене планинаре. Споменик Олги Дедијер још је један разлог за посјету овој легендарној планини.

            Онај ко жели бар промил да се увјери у муке партизана, ко жели бар дјелимично да евоцира сјећање на Олгу Дедијер, на Пету непријатељску офанзиву, довољно је да прође стазом којом су пролетери носили Олгу. Није чудо што је Олга жељела да буде сахрањена на Романији. Ова планина била је уједно уточиште у најтежим данима рата, и њен дом.

            Пјесник Радослав Ћивша каже:

Док су те пролетери

Рањену са Сутјеске носили

Кроз романијска беспућа

Борећи се са душом

Изусти шапатом:

„Овде бих желела

Да ми буде вечна кућа“

Хвала ти на томе

Када сунца није

Твоја душа зари

Народ Романије

            Још једанпут захваљујем вам се на посјети обиљежавању 80-огодишњице смрти Олге Дедијер. Хвала!