Уз обиљежавање  осмадесетогодишњице смрти  Олге Дедијер

   РОМАНИЈА НИЈЕ ЗАБОРАВИЛА   ХЕРОИНУ   ОЛГУ 

Вјерујемо да многи Романијци, посебно млађи,  не знају да  се у селу Дикаљи, подно Романије, налази споменик Олги Дедијер,  народном хероју Другог свјетског рата.  Споменик у облику бетонске  фигуре тешке  око двије тоне,  подигнут је  1945. године, као знак захвалности  народа романијског краја хероини која је тешко рањена у току  Пете непријатељске  офанзиве на Милинкладама, на Сутјесци. Подлегла је ранама  20. јуна  1943. године у  Дикаљима, гдје је и сахрањена.

Олга Поповић, удато Дедијер,  је рођена  у Земуну, 3. јула 1914.године, гдје је завршила основну школу и гимназију. Студирала је медицину на Београдском универзитету и 30.12.1937. године промовисана је у  доктора медицине. У току студија бавила се атлетиком, планинарством и била  страствена клизачица на леду. Стаж од годину дана провела је у Општој државној болници милосрдних сестара у Земуну, а потом је добила радно мјесто и радила као љекар Опште државне болнице у Београду. У браку са Владимиром Дедијером, познатим историчаром  и публицистом имала је кћерку Милицу, која је рођена 1940. године. У току Народноослободилачке борбе била је шеф хируршке екипе Друге пролетерске дивизије.

Годинама  након Другог свјетског рата,   20. јуна организоване  су посјете гробу Олги Дедијер, гдје су евоцирана сјећања  на  њен борбени пут, херојство  и страдање народа Романије у Другом свјетском рату, у присуству великог броја грађана  соколачке и сусједних општина. СУБНОР и  Омладинска организација општине Соколац, те запослени у Психијатријској болници Соколац, редовно су  организовали акције на уређењу простора на  коме се налази поменуто спомен - обиљежје. Све се то дешавало  до почетка  Одбрамбено-отаџбинског рата у БиХ.

Нажалост, вријеме и људска небрига учинили су своје.  Споменик Олги Дедијер био  зарастао у коров, шипражје, од растиња  се није  могло ни  прићи и поклонити се сјенима  жене хероја и  великог  хуманисте.  На  иницијативу професора Груја Бјековића, чланови Планинарског друштва „Гласинац“ Соколац су  одлучили да  организују акцију на уређењу простора  око споменика и  од даљег пропадања спасе  спомен-обиљежје.  О томе се расправљало и на сједници Управног одбора  друштва,  јер је један од статутарних циљева и задатака друштва сакупљање података о природи и културно историјским споменицима на подручју општине Соколац у циљу презентовања и приближавања њиховог значаја широј јавности, као ресурса важних за развој и афирмацију наше средине.

  У марту ове године успјешно је  завршена акција -  чишћење камене  плоче, обнављање слова, кошење, уклањање растиња и корова и ограђивање простора око споменика. За реализацију  овог посла  били су задужени људи који су увијек у првим редовама  када је ријеч о акцијама соколачких планинара – Велимир Нинковић, Мирослав Дивчић и Слободан Комленовић. Раме уз њих били су и Радојица Стојановић,  Жељко и Богдан Комленовић. Обнављање слава  на спомен плочи одрадио је сокочанин Рајко Ћајић, који се бави сликарством.

Професор Грујo Бјековић ће ускоро  објавити  књигу посвећену Олги Дедијер са акцентом на њен ратни пут. Писани траг остаће као један од видова заштите од заборава и очувања сјећања на страдале у Другом свјетском рату.

Поштовани пријатељи, дужност нам је  да евоцирамо сјећање на борбени пут Олге Дедијер, на херојство и страдање народа Романије у току народноослободилачке борбе.