Književnik Milenko Jevđević, moderator promocije je rekao da je ovo Romsokova  „petneseta ukoričena hrabrost i duhovnost i da se u njoj prepliću i čemer i med“, te da su na njenih 350 stranica stanuju objedinjene izabrane i nove pjesme autora.

On je uvjerenjen da je dom sokolačke planinarske družine i njihovih prijatelja odabran za promociju „da bi posjetioci ponijeli sa sobom pregršt neke divne posebnosti“.

Slobodan Ristović, jedan od recezenata knjige „Pismo Disu“ je naglasio da je Borovčanin svoje ime „ućerpičio i tefter Čegra sa temeljom na Sokocu, te da buntovan, a pobožno prkosan vodi boj otimajući se o olovku umjesto koplja.

„Uvek neka aždaja rep nadnosi nad ovaj atar koji se zove đedovina i očevina, na rane grobne i pologe tajne.Nađe se ptica, uglavnom zlosutnica.Srbi su krilati da bi u nebesa odleteli, jer je to teško na zemlji biti.Da nam nije tih krila zatrli bi se“, itakao je Ristović.

Za njega je ova „pesmarica od šest prozora trnka puna stršljevine i voska koji se pretvara da je med, a gorak je i pčeli koja ga je zamesila i pred srce iznela na vid Vidvdana.

Govoreći o Romsokovim stihovima, Ristović vidi njihove korijene duboko vezane za sudbinu roda kome je obraz carstvo nebesko i nebo nad kućom i kućnom čeljadi, te da se tako zove i zemlja u koju smo se zakleli.

„Nemože se drugačije timačiti ova poezija do ovako. I ne može je svako tumačiti, ako nije jedan od takvih“, naglasio je recezent.

Ristović , između ostalog kaže, da ova knjiga u svojim njedrima ima roditeljsku nedjeljivu ranu, te da je Romsok vidar  koji pesmom razjeda sebe, „smrti svoju dušu“, da bi je lakše podneo.

Književnik Nedeljko Babić iz Milića, je rekao da se u Romsokovoj poeziji na prvo čitanje može primjetiti da „ponajviše ima pjesama rodoljupki svedenih u naricaljku, koja je kat-kad izvedena na nivo aforizma.

„Romskok je možda ponaprije ditirambski pjesnik Romanije,mada i tada sva njegova naricaljka je u grču srbozavičajnosti.

„Neke od njegovih poema „Neću nikud, nedam ništa“poznatije su u Australiji i Kanadi nego kod nas. Neću nikad ja iz Bosne sa zavjetne Romanije.Pismo Disu u istom je rukopisu“, rekao je između ostalog Babić.

Organizatori promocije su Planinarsko društvo, Narodna biblioteka Sokolac i opština Sokolac.

Milanko Borovčanin je član Udruženja književnika Republike Srpske i autor dva romana , četiri knjige priča i pripovjedaka, sedam zbirki peozije za odrasle i jedne za djecu, te jednog putopisa i antologijske poeme „Neću nikud, ne dam ništa“.