У част Романији
У част Романији
У част Сокоцу
Дижем чашу ову
Препуну радости, доброте и мира
За дјецу нашу која у истини расту
Гдје им преци колијевку направише
Гдје им слогу и радост оставише!
Романијо, планино хладна
У себе си уткала планинара глас
И свакој души немирној спас.
За нас који све знамо
За нас који све можемо
И за нас који бисмо далеки,
Па постали твоји,
Нека пјесма ова постоји
Нека буде аманет вјечни
И наук наш,
Ко смо, ко бисмо, ко ћемо увијек бити
И коме ћемо припадати!
Aутор: Стела Ђукић, пријатељ нашег друштва.
Захвалност Стели.Са стиховима пјесме упућујемо и честитке поводом данашњег празника Светог Андреја Првозваног, Анреју Ковачевићу, настојатељу манастира Светог Георгија на Романији, са жељом да још дуго година богоугодно служи, да у здрављу другујемо на гори Романији.
